KNJIGE: Ogledala Lune (Društvo ljubitelja popularne kulture, 2017)

Bio je prijatno prolećno veče, bio je petak, 21. april, i bili smo u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu. Tu je organizovana pančevačka promocija knjige o kultnom novosadskom new wave bendu Luna - Ogledala Lune. 

Autori ove veoma značajne knjige - koja je izašla u prilično skupom ali i velikom, bogatom izdanju, uz bonus CD pride - su Saša Rakezić (strip crtač, poznat i kao Aleksandar Zograf), Predrag Popović (novinar, osnivač portala Popboks) i Goran Tarlać (novinar, prvi urednik Popboksa) i sva trojica su bili prisutni na pančevačkoj promociji knjige. Iako najavljen, Slobodan Tišma se nije pojavio, u poslednjem momentu je javio da ima glavobolju. 

Na promociji je bilo prisutno malo ljudi ali kada su u jednom momentu Rakezić i Popović pitali da podignu ruku svi koji imaju originalnu Helidonovu ploču sa albumom Nestvarne stvari - izašla u samo 920 primeraka - ruku je podigla bar trećina prisutnih. Dakle svi koji su trebali da budu tu - ti su bili tu! 

Da ne dužim o promociji, AUDIO SNIMAK cele promocije možete poslušati ako skinete fajl sa ovog LINKA.

Novosadska novotalasna grupa Luna je jedna od najzanimljivijih pojava na muzičkoj sceni socijalističke Jugoslavije. Osnovan 1981. bend je trajao samo tri godine i iza sebe je ostavio samo jedan album - Nestvarne stvari (1984) - za malog slovenačkog izdavača Helidon. U toku svog funkcionisanja Luna je bila kvintet koji su činili: Slobodan Tišma (pevač i autor tekstova), Zoran Bulatović - Bale (gitara, glas, autor muzike), Ivan Fece - Firči (bubnjar) i Jasmina Mitrušić — Mina (sintisajzer i glas). Od raspada grupe do danas, kult Lune opstaje i u svakoj novoj generaciji mladih na ex-YU prostoru, pojavljivali su se novi fanovi ove novosadske grupe, grupe koja je u doba post punka i dark wavea bila - uz kasni Paraf, recimo - časni domaći pandan najvećim svetskim imenima - Joy Division, The Cure, Siouxsie And The Banshees, Magazine, ...  

O potencijalu grupe Luna govori i činjenica da su se svi njeni članovi kasnije isticali u raznim drugim projektima. Slobodan Tišma je postao poznat i priznat pisac (NIN-ova nagrada za knjigu godine - 2012. za Bernardijevu sobu), Zoran Bulatović - Bale je posle mnogo lutanja ovde i u SAD postao kompozitor muzike za pozorište i film (sa sedištem u Italiji), Ivan Fece - Firči je prvo postao član grupe EKV a posle se otisnuo u svet i postao pronalazač i inovator (Firchie Drums), dok je Jasmina Mitrušić — Mina postala profesorka muzike i kompozitor tzv. ozbijne muzike.Dakle Luna je jedna izuzetno zanimljiva pojava i nije teško objasniti postojanje potrebe za jednom ovako velikom i odlično opremljenom knjigom (377 strana, 22x28 cm). 

Temelj knjige Ogledala Lune čine opširni intervjui, zapravo razgovori koji su trajali danima i kojima su obuhvaćeni svi aspekti rada grupe Luna, kao i lične predistorije i kasnije biografije svakog od četiri člana grupe.

Slobodan Tišma (1946) govori o svojim aktivnostima šezdesetih (prve rock grupe u Novom Sadu), sedamdesetih (Tribina mladih, poezijia i konceptualna scena),  osemdesetih (bendovi Luna i La Strada) i kasnije (devedesete,povratak pisanju). Tišma je tiha, rezervisana ali zaista fantastična ličnost. U ovim razgovorima su na nas najsnažniji utisak ostavile epizode bavljenja konceptualnom umetnošću šezdesetih kao i epizoda kada je Tišma imao psihijatrijske probleme ta se morao lečiti u Beogradu a terapeut mu je bio niko drugi do Vladeta Jerotić, danas možda i najpoznatiji psiholog u Srbiji. Dakle jedna tiha i povučena ličnost a jedna bogata i zanimljiva biografija - život pun svakakvih obrta i lomova.

Zoran Bulatović - Bale (1964) je bio veoma mlad kada je postao profesionalni muzičar i kada je sa Pekinškom patkom snimio kontraverznu ali danas već kultnu ploču Strah od monotonije (Jugoton, 1981). U Lunu je ušao kao ostvaren i kompletni autor te je na albumu Nestvarne stvari bio potpisan kao autor svih kompozicija na ploči. Posle raspada Lune, Bale je mnogo lutao - Laboratorija zvuka i Griva u Novom Sadu, pa I.C.U. i Furniture u New Yorku - sve dok se početkom novog veka nije skrasio u Italiji i počeo da radi kao kompozitor muzike za pozorište i film. Uprkos tome što je bio veoma mlad, u Luni je Bale bio veliki autoritet i upravo je komplikovan odnos između njega i Tišme tokom snimanja albuma-prvenca kulminirao raspadom grupe. 

Ivan Fece - Firči (1962) je imao možda i najburniju biografiju. Odmah posle raspada Lune, Firči je postao traženi i veoma aktivni studijski muzičar - svirao je na albumima velikog broja bendova  - od Jakarte i Laboratorije zvuka, preko Grive i Aerodroma pa do Fita i Ruža - stigao je i do Plavog orkestra! Ali, u isto vreme bio je i član prve postave Ekatarine Velike i sa njima je snimio album prvenac (Ekatarina Velika, 1985, ZKP RTVL). I tako, posle nekoliko godina shvata da je dotakao plafon u SFRJ i da se tu nija više imalo šta postići pa je otišao u SAD gde je osnovao svju firmu za izradu bubnjeva i gde je patentirao nove bubnjeve čija osobina je drugačiji metod njihovog štimovanja. Početkom novog veka se vratio u Srbiju, opet je dosta lutao da bi konačno u Novom Sadu pokrenuo svoj muzički klub Think Tank koji radi i danas i predstavlja destinaciju za mnoge bendove na turneji i na prolasku kroz Novi Sad.

Jasmina Mitrušić — Mina (1964) ne skriva da se u Luni našla slučajno - kao učenica srednje muzičke škole išla je u isti razred sa Firčijem i Baletom - i da nikad nije pripadala tom punk tj. post punk svetu. tokom razgovora sa autorima knjige najradije priča o ličnim pogledima na život, ljubav, muziku, odnose među ljudima, ... Nama su najzanimljivije bile epizode o novosadskoj muzičkoj sceni osamdesetih - Tišmina grupa La Strada i ex-YU synthpop pioniri Grad, kao i detalji iz njene biografije - rad sa studentima, komponovanje, rad u prosveti vs. rad u kazinu kriznih devedesetih, pesništvo, izrada nakita, ...

Osim razgovora sa članovima benda, zastupljeni su i kraći autointervjui sa brojnim umetnicima, novinarima, muzičarima, piscima, ... Tu su: Vladimir Kopicl (umetnik), Miroslav Jokić (Radio Novi Sad), Predrag Vranešević (Laboratorija zvuka), Vitomir Simurdić (Radio Novi Sad), Nenad Čanak (političar), Dragan Gojković Goja (Radio Novi Sad), Dragan Kramer (novinar), Marinko Vukmanović Mare (Pekinška patka), Milena Bulatović Šijački (pozorišna glumica, Baletova majka), Vladislav Bajac (pisac), Marko Brecelj (Buldožer), Saša Habić (producent albuma Nestvarne stvari), Đorđe Petrović (snimatelj albuma Nestvarne stvari), Zoran Prodanović Prlja (Let 3), Dragan Ambrozić (Dom omladine Beograd), Petar Janjatović (novinar), Ljubomir Pejić (Vrisak generacije i Obojeni program), Aleksandar Žikić (novinar) i Nikola Vranjković (muzičar i tonac). 

Knjiga sadrži ikompletne tekstove pesama, brojne recenzije albuma, izveštaje sa svirki, pesme Jasmine Mitrušić, ... Poslednje strane knjihe su posvećene stripovima koji su inspirisani tekstovima pesama Lune - zastupljeni su Aleksandar Zograf, Wostok i Sanja Stepanović. 

Možemo slobodno zaključiti da kniga Ogledala Lune predstavlja nezaobilazno štivo za sve poštovaoce domaće (tu mislimo na ex-YU prostor) rock and roll scene. Vidimo da se - kada se piše i govori o Luni - ovde se zapravo radi o jednoj široj (pop)kulturnoj pojavi - fenomenu koji obuhvata mnogo više od same muzike benda. Ogledala Lune je artefakt koji predstavlja svedočanstvo o jednom veoma zanimljivom momentu u istoriji ovih prostora - šezdesete, sedamdesete i prva polovina osamdesetih - kada su umetnička stremljenja ovdašnjih autora dostizala svoje vrhunske domete, pri čemu je sama Luna stupila na scenu u momentu kada se naslućuje da posle dostizanja vrhunca i zrelosti, započinje pad, truljenje i raspadanje. Izostanak interesovanja za Lunu od strane velikih izdavača, turbulentno snimanje albuma i raspad grupe, izostanak ikakve promocije i izuzetno mali tiraž albuma Nestvarne stvari, kao i izostanak šire popularnosti za grupu Luna predstavlja logičan sled stvari ako se uzme u obzir činjenica da je te 83. i 84. već uveliko počeo proces koji ce dovesti do apsolutne dominacije svakojakog šunda i kiča, kako u muzici tako i u kulturi, društvenom životu pa - što je bilo najfatalnije - i politici širom ex-YU prostora. Iako je bilo za očekivati da će najrazvijeniji krajevi te velike države ipak ostati pošteđeni - to se desilo samo nekima, dok je nažalost Novi Sad pregažen do te mere da posle tri decenije satiranja, on više ni u naznakama ne liči na ono što je bio dok je Luna sijala punim sjajem. I zato je ova knjiga tako važna!